Psihologija oko nas

Platon, čuveni Sokratov učenik i Aristotelov učitelj, bio je jedan od prvih filozofa čija su učenja značajno, premda indirektno, uticala na psihologiju i njen razvoj. Platon je stvarao u Atini, tokom petog i četvrtog veka pre nove ere, dok se psihologija kao naučna disciplina emancipovala tek u 19. veku, te posrednost uticaja Platonove filozofije na psihološku nauku ni ne čudi. Ipak, on je u svojim stavovima anticipirao neka veoma važna pitanja i teme kojima se psihologija danas veoma živo bavi. Alegorija o pećini  Centralna tema Platonovog filozofskog učenja jeste razlikovanje dva aspekta stvarnosti - materijalnog, pojavnog, vidljivog, promenljivog i propadljivog sveta sa jedne strane, i božanskog, nevidljivog, nepromenljivog i večnog sveta ideja sa druge. Živeći u pećini, u svetu materijalnih stvari, čovek opaža samo senke, jer stvari su samo kopije ideja. Ipak, saznanje suštine stvarnosti, odnosno dolazak do istine, moguć je samo saznanjem ideja. Ideje su za Platona je...

Čovekov vizuelni sistem je podešen tako da uočava oblike koji nas okružuju. Percepcija objekata je svakako jedna od najvažnijih uloga čula vida (pored opažanja  boje, dubine i pokreta). Čulo vida je veoma uspešno u detektovanju ivica koje ograničavaju objekte, ali naš vizuelni sistem istovremeno pojačava konture, a nekada ih i "stvara" tamo gde ih zapravo nema. Mahove pruge Na mestu gde se dve različite monohromatske površine spajaju, naš vizuelni sistem vidi svetlu liniju koja kao da ih razgraničava. Ipak, ove linije fizički ne postoje, one su zapravo proizvod vizuelnog sistema. Fenomen je poznat pod nazivom Mahove pruge. Kanicin trougao  Jedna poznata vizuelna iluzija koja pokazuje kako naš vizuelni sistem "traži" i "stvara" konture čak i tamo gde ih nema jeste Kanicin trougao. Gancfeld Gancfeld predstavlja potpuno jednolično vizuelno polje. Kada smo izloženi vizuelnoj stimulaciji u kojoj ne postoji n...

Godine 1913. Džon Votson objavljuje članak "Psihologija kako je vidi jedan bihejviorista" i započinje novi pravac u izučavanju psihičkog - pravac koji iz psihologije izbacuje svest i za svoj predmet definiše isključivo spolja opazivo ponašanje.  Zašto je Votson iz psihologije izbacio psihičko? Votsonovi razlozi su bili metodološke prirode. Želeći da psihologiju zasniva kao prirodnu nauku, on je i insistirao na primeni naučnog metoda prirodnih nauka - posmatranja i eksperimenta. Svest je po svojoj prirodi subjektivni fenomen, koji nije moguće objektivno izučavati - dva posmatrača ne mogu istovremeno posmatrati jednu svest. Ipak, neki Votsonovi sledbenici su otišli korak dalje - nisu izučavali svest jer su smatrali da ona ni ne postoji! Čovek kao prazna tabla Votson i bihejvioristi su svoju psihologiju zasnivali na filozofskim postavkama empirista i asocijacionista, pre svega na učenju Džona Loka. Za njih je iskustvo presudno u oblikovaju ličnosti, uloga urođenih...

Magijski rituali, pribavljanje talismana i amajlija, posećivanje vidovnjaka i proricanja sudbine ne zaobilaze savremenu civilizaciju. Čuveni antropolog Klod Levi-Stros je pisao da su sujeverje i verovanje u magiju toliko rasprostranjeni da bi bilo opravdano pretpostaviti da je reč o univerzalnim formama mišljenja. Pokušaji da se ovi fenomeni objasne su brojni, a psihologija kaže da se u priči zapravo krije nedostatak kontrole. Čovek, nemoćan da sve drži pod kontrolom, oseća neizvesnost i, pokušavajući da ublaži neprijatnost koja ga je zadesila, smišlja različite postupke sa ciljem da učini ovaj svet stabilnim i predvidivim mestom za život. Ogrnuli ste se srećnim šalom (premda je napolju 30 stepeni), naoružali se taličnim olovkama, okačili zečju šapicu oko vrata, a baba je uredno prosula vodu za vama kad ste izlazili iz stana - proverena formula zahvaljujući kojoj ste u prethodnom ispitnom roku dobili desetku? Ukoliko ste ubeđeni da je ovo doprinelo vašem uspehu, moglo bi se re...

Herman "Kleks" Roršah Herman Roršah je rođen 1884. godine u Cirihu. U 12. godini je ostao bez majke, a sedam godina kasnije i bez oca.  Njegov otac je bio nastavnik umetnosti i stalno je ohrabrivao sina da ispoljava vlastitu kreativnost. Još dok je bio srednjoškolac, Herman je počeo da pokazuje interesovanje za mrlje od mastila. Drugovi su mu nadenuli nadimak Kleks, zbog strasti koju je pokazivao prema igri poznatoj pod nazivom kleksografija (nem. - Klecksographie), a koja se sastojala u pravljenju mrlja od mastila na papiru i traženju objekata koji podsećaju na dobijenu mrlju. Igru je slučajno osmislio Justin Kerner, ne sluteći koliko će njegov pronalazak postati važan za jednu nauku. I samom Kerneru su se dopale mrlje od mastila, pa ih je iskoristio kao ilustracije pesama koje je pisao. Roršah je studirao medicinu, a 1909. godine  je specijaliziro psihijatriju na Ciriškom univerzitetu. Godinu dana kasnije se ženi svojom koleginicom sa studija, ruskinjom Olgom Stempe...

Geštalt - doživljaj celine Geštalt psihologija je nastala 20-ih godina XX veka, kao reakcija na strukturalističko rasparčavanje psiholoških pojava na sastavne elemente. Ideja o svesti kao celini koja je nesvodiva na prostu sumu delova koji je sačinjavaju najsnažnije je razvijana u okviru Berlinske škole, čiji su najpoznatiji predstavnici bili Maks Verthajmer, Kurt Kofka i Volfgang Keler. Preteča ovog holističkog pokreta u psihologiji, koji se oštro suprotstavio asocijacionističkom stanovištu rane eksperimentalne psihologije koja je u laboratorijama nastojala da otkrije osnovne elemente svesti, bio je austrijski filozof Krstijan fon Erenfels. Fon Erenfels je svoje stanovište počeo da gradi na temelju nalaza do kojih je došao izučavajući princip transpozicije u muzici. Transpozicija predstavlja prenošenje određenog tonaliteta u višu ili nižu tonsku visinu. Omiljenu pesmu možemo odsvirati prateći originalni notni zapis, ali ukoliko poznajemo principe transpozicije, možemo je od...