Bred Pit kliničke psihologije

Herman "Kleks" Roršah

Herman Roršah je rođen 1884. godine u Cirihu. U 12. godini je ostao bez majke, a sedam godina kasnije i bez oca.  Njegov otac je bio nastavnik umetnosti i stalno je ohrabrivao sina da ispoljava vlastitu kreativnost. Još dok je bio srednjoškolac, Herman je počeo da pokazuje interesovanje za mrlje od mastila. Drugovi su mu nadenuli nadimak Kleks, zbog strasti koju je pokazivao prema igri poznatoj pod nazivom kleksografija (nem. - Klecksographie), a koja se sastojala u pravljenju mrlja od mastila na papiru i traženju objekata koji podsećaju na dobijenu mrlju. Igru je slučajno osmislio Justin Kerner, ne sluteći koliko će njegov pronalazak postati važan za jednu nauku. I samom Kerneru su se dopale mrlje od mastila, pa ih je iskoristio kao ilustracije pesama koje je pisao.

Roršah je studirao medicinu, a 1909. godine  je specijaliziro psihijatriju na Ciriškom univerzitetu. Godinu dana kasnije se ženi svojom koleginicom sa studija, ruskinjom Olgom Stempelin, sa kojom se seli u Rusiju. Ipak, ubrzo se vraća u Švajcarsku gde dobija mesto asistenta načelnika psihijatrijske bolnice Herisau Asylum, gde će raditi do kraja života. U bolnici ga je dočekalo puno posla - sa tri stotine pacijenata, koliko je bolnica primala, radila su samo dva psihijatra. Ipak, već po dolasku u Herisau, počeo je da se bavi istraživačkim radom, a jedna od tema koje su ga zanimale bile su verske sekte u Švajcarskoj. U isto vreme počinje da se interesuje i za psihoanalizu. 

Nakon upozavanja sa Jungom i drugim uticajnim sledbenicima ove škole koja se odvojila od Frojdove klasične struje, Roršah počinje da eksperimentiše sa testovima asocijacija reči u cilju otkrivanja nesvesnih sadržaja kod svojih pacijenata. Pored zanimanja za psihoanalizu, bio je veoma zainteresovan i za primenu umetnosti u dijagnostičke svrhe. Smatrao je da umetnički radovi psihijatrijskih pacijenata otkrivaju njihovu ličnost, o čemu je objavio više naučnih članaka. Nakon saznanja da njegov kolega, švajcarac Zicman Henc, koristi mrlje od mastila da bi analizirao fantazije svojih klijenata, odlučuje da konstruiše vlastiti dijagnostički instrument zasnovan na ovoj ideji. 

Roršahov test

Kombinujući znanja iz psihoanalize i interesovanje za umetnost Roršah konstruiše "test interpretacije oblika", koji je prikazao delu "Psihodijagnostika", izdatom 1921. godine, samo godinu dana pre njegove smrti. Test se sastojao od 10 karti sa mrljama od mastila, od kojih su neke bile crno-bele, a neke u boji.  Bio je zasnovan na pretpostavci da prilikom opisivanja mrlja od mastila ljudi projektuju vlastite psihološke sadržaje na ovaj nedovoljno struktuiran materijal. Smatra se da je bio prvi istraživač koji je upotrebio ovakav pristup u kliničkoj proceni.

Nemački psiholog Bruno Klopfer je šezdesetih godina XX veka unapredio Roršahov test, tako što je razradio sistem ocenjivanja odgovora, nakon čega interpretacija mrlja od mastila postaje jedna od najpopularnijih tehnika procene ličnosti. 

Roršah kao inspiracija

Čuveni Kleks nije podstakao samo psihologe i psihijatre da razvijaju i ispituju mogućnosti projektivnih tehnika, već je bio inspiracija i mnogim umetnicima, među kojima su Endi Vorhol i Ben Kilti.

"But my dear man, reality is only a Rorschach ink-blot, you know.", Alan Watts