Zečja šapica i smanjenje neizvesnosti

Magijski rituali, pribavljanje talismana i amajlija, posećivanje vidovnjaka i proricanja sudbine ne zaobilaze savremenu civilizaciju. Čuveni antropolog Klod Levi-Stros je pisao da su sujeverje i verovanje u magiju toliko rasprostranjeni da bi bilo opravdano pretpostaviti da je reč o univerzalnim formama mišljenja. Pokušaji da se ovi fenomeni objasne su brojni, a psihologija kaže da se u priči zapravo krije nedostatak kontrole. Čovek, nemoćan da sve drži pod kontrolom, oseća neizvesnost i, pokušavajući da ublaži neprijatnost koja ga je zadesila, smišlja različite postupke sa ciljem da učini ovaj svet stabilnim i predvidivim mestom za život.

Ogrnuli ste se srećnim šalom (premda je napolju 30 stepeni), naoružali se taličnim olovkama, okačili zečju šapicu oko vrata, a baba je uredno prosula vodu za vama kad ste izlazili iz stana - proverena formula zahvaljujući kojoj ste u prethodnom ispitnom roku dobili desetku? Ukoliko ste ubeđeni da je ovo doprinelo vašem uspehu, moglo bi se reći da ste sujeverni. Niste jedini, mnoge uspešne ličnosti su bile poznate po korišćenju slične metodologije, među njima i Pablo Pikaso. A šta kaže nauka?

Sa psihološke tačke gledišta, ljudi su skloni da se u većoj meri prepuštaju sujeverju u situacijama sa visokim stepenom neizvesnosti. Kada nismo sigurni u ishod budućih događaja, oslanjamo se na talije i rituale da bismo uspostavili određenu kontrolu i da bismo smanjili osećaj uznemirenosti i neprijatnosti. Prema mišljenju mnogih psihologa, ono što nam sujeverna ponašanja obezbeđuju jeste iluzija kontrole.

Ipak, večina nas ne pribegava sujeverju konstantno, a naučnici su utvrdili koje su to okolnosti u kojima smo skloniji da se oslonimo na pomoć amajlije. Za taličnim objektom ćemo pre posegnuti kada se nalazimo u okolnostima za koje procenjujemo da u manjoj meri zavise od nas samih, već da ih više određuju spoljašnji faktori. Ovakva procena se obično javlja kada je naše ponašanje motivisano spoljašnjim nagradama, kao što su odobravanje ili pohvala od strane okoline. Sa druge strane, ljudi su manje skloni da se oslanjaju na talije kada su pokrenuti unutrašnjim motivima. Budući da u ovom slučaju procenjujemo da ishod u većoj meri zavisi od nas samih, ocenjujemo i da nam srećni artefakti nisu neophodni.

Istraživanja ukazuju da su studenti često angažovani u sujevernim postupcima, iako mnogi od njih negiraju da zaista veruju u njihovu „moć“. Ipak, učestalost pribegavanja sujeverju se smanjuje sa povećanjem sigurnosti u sopstveno znanje, kao i sa povećanjem vremena utrošenog na pripremanje ispita.

Neki istraživači sugerišu da nošenje amajlije ili angažovanje u ritualma ima pozitivan uticaj na samopouzdanje, te da može voditi boljem postignuću. Ipak, efekat može biti i suprotan. Često se navodi da je sujeverje povezano sa manje funkcionalnim ličnim karakteristikama. Između ostalog, studije pokazuju da sujeverne osobe imaju lošiji školski uspeh, ispoljavaju viši nivo alijenacije i anomije i spoljašnji lokus kontrole.

Jelena Marinković

Reference:

Hamerman, E.J, Morewedge, C.K. (2014). Reliance on Luck: Identifying Which Achievement Goals Elicit Superstitious Behavior. Personality and Social Psychology Bulletin, 41(3).

Rudski, J.M., Edwards, A. (2007): Malonowski Goes to College: Factors Influencing Students` Use of Rituals and Superstition. The Journal of General Psychology, 134 (4), abstract

Tobacyk, J., Shrader, D. (1991): Superstition and Self-Efficiacy. Psychological Reports, 68, 1387-1388.