Fatamorgana: zašto vidimo oblike kojih nema?

Čovekov vizuelni sistem je podešen tako da uočava oblike koji nas okružuju. Percepcija objekata je svakako jedna od najvažnijih uloga čula vida (pored opažanja  boje, dubine i pokreta). Čulo vida je veoma uspešno u detektovanju ivica koje ograničavaju objekte, ali naš vizuelni sistem istovremeno pojačava konture, a nekada ih i "stvara" tamo gde ih zapravo nema.

Mahove pruge

Na mestu gde se dve različite monohromatske površine spajaju, naš vizuelni sistem vidi svetlu liniju koja kao da ih razgraničava. Ipak, ove linije fizički ne postoje, one su zapravo proizvod vizuelnog sistema. Fenomen je poznat pod nazivom Mahove pruge.

Kanicin trougao 

Jedna poznata vizuelna iluzija koja pokazuje kako naš vizuelni sistem "traži" i "stvara" konture čak i tamo gde ih nema jeste Kanicin trougao.

Gancfeld

Gancfeld predstavlja potpuno jednolično vizuelno polje. Kada smo izloženi vizuelnoj stimulaciji u kojoj ne postoji nikakva promena, na primer stojimo u praznoj sobi koja je ofarbana u jednu boju, a svetlo u njoj je nepromenljivo, posle nekog vremena izgubićemo doživljaj dubine i površine, izgledaće nam da stojimo u nekakvoj magli. Takođe, izgubićemo i percept boje, soba će nam postati siva. 

Ako nastavimo da stojimo u gancfeldu, naš vizuelni sistem će početi da "stvara" oblike, naime pojaviće se izvesne vizuelne halucinacije. Slično se dešava istraživačima na Arktiku ili u pustinjama, oni se zapravo nalaze u prirodnom gancfeldu. Otuda, u ovim predelima nije neobična pojava fatamorgane.