Psihologija oko nas

Magijski rituali, pribavljanje talismana i amajlija, posećivanje vidovnjaka i proricanja sudbine ne zaobilaze savremenu civilizaciju. Čuveni antropolog Klod Levi-Stros je pisao da su sujeverje i verovanje u magiju toliko rasprostranjeni da bi bilo opravdano pretpostaviti da je reč o univerzalnim formama mišljenja. Pokušaji da se ovi fenomeni objasne su brojni, a psihologija kaže da se u priči zapravo krije nedostatak kontrole. Čovek, nemoćan da sve drži pod kontrolom, oseća neizvesnost i, pokušavajući da ublaži neprijatnost koja ga je zadesila, smišlja različite postupke sa ciljem da učini ovaj svet stabilnim i predvidivim mestom za život. Ogrnuli ste se srećnim šalom (premda je napolju 30 stepeni), naoružali se taličnim olovkama, okačili zečju šapicu oko vrata, a baba je uredno prosula vodu za vama kad ste izlazili iz stana - proverena formula zahvaljujući kojoj ste u prethodnom ispitnom roku dobili desetku? Ukoliko ste ubeđeni da je ovo doprinelo vašem uspehu, moglo bi se re...

Herman "Kleks" Roršah Herman Roršah je rođen 1884. godine u Cirihu. U 12. godini je ostao bez majke, a sedam godina kasnije i bez oca.  Njegov otac je bio nastavnik umetnosti i stalno je ohrabrivao sina da ispoljava vlastitu kreativnost. Još dok je bio srednjoškolac, Herman je počeo da pokazuje interesovanje za mrlje od mastila. Drugovi su mu nadenuli nadimak Kleks, zbog strasti koju je pokazivao prema igri poznatoj pod nazivom kleksografija (nem. - Klecksographie), a koja se sastojala u pravljenju mrlja od mastila na papiru i traženju objekata koji podsećaju na dobijenu mrlju. Igru je slučajno osmislio Justin Kerner, ne sluteći koliko će njegov pronalazak postati važan za jednu nauku. I samom Kerneru su se dopale mrlje od mastila, pa ih je iskoristio kao ilustracije pesama koje je pisao. Roršah je studirao medicinu, a 1909. godine  je specijaliziro psihijatriju na Ciriškom univerzitetu. Godinu dana kasnije se ženi svojom koleginicom sa studija, ruskinjom Olgom Stempe...

Geštalt - doživljaj celine Geštalt psihologija je nastala 20-ih godina XX veka, kao reakcija na strukturalističko rasparčavanje psiholoških pojava na sastavne elemente. Ideja o svesti kao celini koja je nesvodiva na prostu sumu delova koji je sačinjavaju najsnažnije je razvijana u okviru Berlinske škole, čiji su najpoznatiji predstavnici bili Maks Verthajmer, Kurt Kofka i Volfgang Keler. Preteča ovog holističkog pokreta u psihologiji, koji se oštro suprotstavio asocijacionističkom stanovištu rane eksperimentalne psihologije koja je u laboratorijama nastojala da otkrije osnovne elemente svesti, bio je austrijski filozof Krstijan fon Erenfels. Fon Erenfels je svoje stanovište počeo da gradi na temelju nalaza do kojih je došao izučavajući princip transpozicije u muzici. Transpozicija predstavlja prenošenje određenog tonaliteta u višu ili nižu tonsku visinu. Omiljenu pesmu možemo odsvirati prateći originalni notni zapis, ali ukoliko poznajemo principe transpozicije, možemo je od...

Vajar se zaljubljuje u svoju skulpturu Mit o Pigmalionu potiče iz antičke Grčke, a postao je poznat u celom svetu zahvaljujući čuvenom rimskom pesniku Ovidiju, koji je priču preneo u svom delu Metamorfoze. Pigmalion je bio vajar raskošnog talenta, u njegovim rukama svaki komad kamena se pretvarao u skulpture koje su osvajale svojom nestvarnom verodostojnošću. Ipak, iako majstor svog zanata, Pigmalion je bio povučen čovek koji je vreme provodio u samoći, okružen samo svojom umetnošću. Jednoga dana izvajao je predivnu žensku figuru koja je toliko plenila lepotom i gracioznošću, da se neobični vajar odmah zaljubio u nju. Dao joj je ime Galatea, „ona koja je bela kao mleko“. Dane i noći je provodio posmatrajući je i želeći da oženi devojku poput ove lepotice koju je izvajao od slonovače. U vreme jednog velikog festivala, zaljubljeni vajar odlazi u Afroditin hram gde moli boginju ljubavi i strasti da mu podari ženu poput njegove voljene statue. Ganuta njegovom iskrenom ljubavlju, ...