Psihologija oko nas

Platon, čuveni Sokratov učenik i Aristotelov učitelj, bio je jedan od prvih filozofa čija su učenja značajno, premda indirektno, uticala na psihologiju i njen razvoj. Platon je stvarao u Atini, tokom petog i četvrtog veka pre nove ere, dok se psihologija kao naučna disciplina emancipovala tek u 19. veku, te posrednost uticaja Platonove filozofije na psihološku nauku ni ne čudi. Ipak, on je u svojim stavovima anticipirao neka veoma važna pitanja i teme kojima se psihologija danas veoma živo bavi. Alegorija o pećini  Centralna tema Platonovog filozofskog učenja jeste razlikovanje dva aspekta stvarnosti - materijalnog, pojavnog, vidljivog, promenljivog i propadljivog sveta sa jedne strane, i božanskog, nevidljivog, nepromenljivog i večnog sveta ideja sa druge. Živeći u pećini, u svetu materijalnih stvari, čovek opaža samo senke, jer stvari su samo kopije ideja. Ipak, saznanje suštine stvarnosti, odnosno dolazak do istine, moguć je samo saznanjem ideja. Ideje su za Platona je...

Čovekov vizuelni sistem je podešen tako da uočava oblike koji nas okružuju. Percepcija objekata je svakako jedna od najvažnijih uloga čula vida (pored opažanja  boje, dubine i pokreta). Čulo vida je veoma uspešno u detektovanju ivica koje ograničavaju objekte, ali naš vizuelni sistem istovremeno pojačava konture, a nekada ih i "stvara" tamo gde ih zapravo nema. Mahove pruge Na mestu gde se dve različite monohromatske površine spajaju, naš vizuelni sistem vidi svetlu liniju koja kao da ih razgraničava. Ipak, ove linije fizički ne postoje, one su zapravo proizvod vizuelnog sistema. Fenomen je poznat pod nazivom Mahove pruge. Kanicin trougao  Jedna poznata vizuelna iluzija koja pokazuje kako naš vizuelni sistem "traži" i "stvara" konture čak i tamo gde ih nema jeste Kanicin trougao. Gancfeld Gancfeld predstavlja potpuno jednolično vizuelno polje. Kada smo izloženi vizuelnoj stimulaciji u kojoj ne postoji n...

Godine 1913. Džon Votson objavljuje članak "Psihologija kako je vidi jedan bihejviorista" i započinje novi pravac u izučavanju psihičkog - pravac koji iz psihologije izbacuje svest i za svoj predmet definiše isključivo spolja opazivo ponašanje.  Zašto je Votson iz psihologije izbacio psihičko? Votsonovi razlozi su bili metodološke prirode. Želeći da psihologiju zasniva kao prirodnu nauku, on je i insistirao na primeni naučnog metoda prirodnih nauka - posmatranja i eksperimenta. Svest je po svojoj prirodi subjektivni fenomen, koji nije moguće objektivno izučavati - dva posmatrača ne mogu istovremeno posmatrati jednu svest. Ipak, neki Votsonovi sledbenici su otišli korak dalje - nisu izučavali svest jer su smatrali da ona ni ne postoji! Čovek kao prazna tabla Votson i bihejvioristi su svoju psihologiju zasnivali na filozofskim postavkama empirista i asocijacionista, pre svega na učenju Džona Loka. Za njih je iskustvo presudno u oblikovaju ličnosti, uloga urođenih...

Tokom I svetskog rata, javnost je iznenadila pojava "šarenih" brodova u floti Velike Brtianije. Na prvi pogled se činilo da su ovi upečatljivi brodovi sa "cik-cak" šarama laka meta za neprijateljsku flotu. Naime, bilo je nemoguće ne uočiti ih. Ipak, pozadina ove vojne akcije je sasvim drugačija. Na ideju da brodove kamuflira bojama došao je umetnik Norman Vilkinson. Ova vrsta kamuflaže nema za cilj da objekat učini nevidljivim, već da onemogući tačnu procenu njegove veličine, brzine, smera kretanja. Da bi zaslepljujuća kamuflaža imala efekta, neophodno je da se objekat kreće. Ipak, ova vrsta zaštite brodova od napada nije zaživela, i to zbog pojave radara i sonara čija se tehnologija rada zasniva na ultrazvučnim talasima. Zaslepljujuća kamuflaža postoji i u prirodi. Zebra je najočigledniji primer. Ali, tu su i žirafe, jaguari i tigrovi. Prema nekim zoolozima, šare ovih životinja su nastale u evoluciji upravo da bi im omogućile zaštitu od pre...